Sektor NVO vesti

Izveštaj UNCHR – sve više prinudno raseljenih i sve duži izbeglički status

Ознаке: , ,

Objavio Zoran Markovic

Izveštaj koji je objavio Visoki komesarijat UN za izbeglice pokazuje da je 2011.godina bila rekordna po broju ljudi koji su se prisilno raseljavali van granica svojih zemalja. Broj onih koji su postali izbeglice najveći je zabeležen od 2000. godine do danas.

Izveštaj UNHCRa Globalni trendovi 2011. godine po prvi put daje detaljne informacije o razmerama prinudnog raseljavanja uzrokovanog nizom humanitarnih kriza koje su počele krajem 2010. godine u Obali Slonovače, a usledile u Libiji, Somaliji, Sudanu i u drugim zemljama. Ove godine raseljeno je 4,3 millona ljudi, od kojih je 800.000 pobeglo iz svojih domovina i postalo izbeglice.

“Ljudska patnja dostigla je epske razmere 2011.godine. Velike su lične patnje onih čiji su životi gurnuti u vrtlog u veoma kratkom vremenskom razdoblju,” rekao je Antonio Gutereš, Visoki komesar UN za izbeglice i šef agencije za izbeglice Ujedinjenih nacija. “Možemo samo biti zahvalni na činjenici da je sistem međunarodne zaštite tih ljudi u velikoj meri opstao i da su granice ostale otvorene. Ovo su teška vremena.”

Širom sveta, 42,5 miliona ljudi dočekalo je kraj 2011.godine u statusu izbeglice (15,42 miliona), interno raseljenih (26,4 miliona), ili tražilaca azila (895.000). Uprkos velikom broju novih izbeglica, ukupna brojka je niža nego 2010. godine kada je dostigla 43,7 miliona. Razlog tome je veliki broj interno raseljenih lica (IRL) koji su se vraćali kućama: 3.2 miliona, veći broj interno raseljenih povratnika nego ijedne godine u prethodnom periodu od više od 10 godina. Uprkos povećanju broja ljudi koji su se dobrovoljno vratili svojim kućama 2010.godine, broj povratnika među izbegliciama je 2011.godine najniži (532.000) zabeležen u prethodnoj deceniji.

Posmatrano u desetogodišnjim periodima, Izveštaj ukazuje na nekoliko zabrinjavajućih trendova: Jedan je da je sve više ljudi u svetu prisilno raseljeno – više od 42 miliona osoba u svakoj od prethodnih pet godina. Drugi je da osoba koja postane izbeglica sve češće ostaje u tom statusu duži niz godina – često u nekom izbegličkom kampu ili u teškim životnim uslovima u gradu: Od 10,4 miliona izbeglica za koje brine UNHCR, gotovo tri četvrtine (7,1 milion) se nalazi u situaciji produžene izbegličke krize čekajući na rešenje najmanje pet godina.

Opšte uzevši, najveći broj izbeglica (2,7 miliona) i dalje dolazi iz Avganistana. Slede izbeglice iz Iraka (1,4 miliona), Somalije (1,1 milion), Sudana (500.000) i DR Konga (491.000).

Oko četiri petine izbeglica u svetu beži u susedne zemlje, što se vidi iz velikih izbegličkih populacija u, na primer, Pakistanu (1,7 miliona ljudi), Iranu (886.500), Keniji (566.500) i Čadu (366.500).

Među industrijalizovanim zemljama, Nemačka je, sa 571.700, jedna od zemalja koje primaju najveći broj izbeglica. Istovremeno, Južna Afrika je najveći pojedinačni primalac individualnih zahteva za azil (107.000), mesto koje zauzima već četiri godine.

UNHCR je prvobitno bio nadležan da pruža pomoć izbeglicama. Međutim, tokom šest decenija njegovog postojanja, mandat je proširen na pomoć velikom broju raseljenih i apatrida ( onih kojima nisu priznati državljanstvo i ljudska prava ) u svetu. Izveštaj Globalni trendovi za 2011. godinu navodi da je samo 64 države dostavilo podatke o broju apatrida, što znači da se u izveštaju UNHCRa nalazi tek četvrtina od procenjenih 12 miliona raseljenih lica širom sveta.

UNHCR ne brine o svih 42,5 miliona ljudi koji su bili prisiljno raseljenih s kraja 2011. godine: na primer, oko 4,8 miliona izbeglica registruje naša sestrinska agencija – UN Agencija za pomoć i radove za palestinske izbeglice (UNRWA). Od 26,4 miliona interno raseljenih, 15,5 miliona prima pomoć i zaštitu od UNHCR. Ukupno gledano, broj izbeglica i IRL o kojima je UNHCR brinuo 2011. godine je 25,9 miliona ili 700.000 više nego prethodne godine.

Izveštaj Globalni trendovi je glavni godišnji izveštaj UNHCRa o situaciji u oblasti prisilnog raseljavanja. Dodatni podaci objavljuju se u godišnjim Statističkim almanasima, i u našim polugodišnjim Izveštajima o broju zahteva za azil podnetih u industrijalizovanim zemljama.

(Medija centar)

Komentari

Nema komentara

Ostavite komentar

Morate biti prijavljeni da bi ste komentarisali.