Sektor NVO vesti

Zajedničko saopštenje evropskih pokreta zemalja Zapadnog Balkana

Ознаке: , ,

Objavio Zoran Markovic

Zaoštrena retorika, mogućnost sukoba u zemljama Zapadnog Balkana ugrožavaju, ne samo odnose u regionu, već i proces evropskih integracija mnogih (potencijalnih) zemalja kandidata. Skorašnja dešavanja ogolila su slabost demokratskih sistema u regionu. Uticaj trećih strana na region usled manjeg prisustva EU, kao i erupcije istorijskih tenzija, dovode u opasnost mir i stabilnost u regionu.

Perspektiva članstva u Evropskoj uniji je skoro dvadeset godina predstavljala podsticaj za reforme u zemljama Zapadnog Balkana. Međutim, politika proširenja naglo je pala na listi prioriteta EU, usled brojnih unutrašnjih i spoljnih izazova sa kojima se EU suočava, poput promena u geopolitičkom okruženju i potrebe da se redefiniše kao Unija 27 država članica.

Pogoršanje odnosa EU i Rusije ogleda se i u dinamici odnosa na Zapadnom Balkanu. Upadljivo nedostaju pozitivan narativ i zamajac politici proširenja, uprkos razvoju i dostignućima pojedinih zemalja u procesu pristupanja.

Prisutan širom Evrope, uključujući i na Zapadnom Balkanu, Evropski pokret aktivno se zalaže za povezanu i demokratsku Evropu. Podsećamo da primeri iz poslednjih talasa proširenja potvrđuju da je proces pristupanja imao ogroman uticaj na reforme i ekonomski razvoj u tim zemljama. U zemljama Zapadnog Balkana, perspektiva ulaska u EU bila je ključna poluga za krhke demokratske sisteme da nastave proces reformi, demokratizaciju i uspostavljanje vladavine prava. Ovo takođe znači da zemlje Zapadnog Balkana treba da postanu članice EU, nakon što ispune kriterijume za članstvo, svaka za sebe i prema zaslugama. Od suštinskog značaja za njihovu tranformaciju je prihvatanje evropskih vrednosti poput mira, demokratije, pluralizma, vladavine prava, poštovanja ljudskih prava – koje su, nažalost, na iskušenju i u samoj EU, što umanjuje njen kredibilitet.

Evropski pokret izražava sve veću zabrinutost zbog osetljive situacije na Zapadnom Balkanu. Postoji realna opasnost da region bude dublje uvučen u geopolitičku igru moći, te da manipulisanje istorijskim sporenjima izazove nove sukobe. Postoji istinska odgovornost lidera regiona da održe mir i stabilnost, kao preduslov za demokratski razvoj i prosperitet. To nisu samo prazne reči već, kao što Balkan već vrlo dobro zna, jedina alternativa koja je korisna za sve građane u ovom delu Evrope. Regionalni sastanci i dijalozi o spornim pitanjima moraju biti češći, konstruktivniji i inkluzivniji.

EU treba da posveti punu pažnju razvoju u regionu, da podrži demokratski i ekonomski razvoj i poziva na oprez i uzdržanost svoje zapadnobalkanske partnere. U isto vreme, Evropska unija treba da uključi politiku proširenja u sva strateška razmišljanja o zajedničkoj budućnosti EU, kao i da preispita i poboljša raspoložive instrumente, uključujući i podršku izgradnji kapaciteta organizacija civilnog društva za uspešan proces proširenja zasnovan na gorenavedenim principima. EU bi trebalo da se angažuje i sa svakom zemljom pojedinačno, kako bi utvrdila šta može da ponudi u smislu pomirenja i podrške, koristeći kredibilniju politiku proširenja kao podsticaj, gde je to moguće.

Veoma je važno da svi akteri, od političkog vrha do građana, rade na izgradnji sigurnog demokratskog prostora gde svi građani mogu slobodno da diskutuju, gde funkcionalne institucije donose demokratske odluke, a sprovode ih odgovorne vlade.

Međunarodni evropski pokret

Evropski pokret u Srbiji

Evropski pokret Makedonija

Evropski pokret Crne Gore

Evropski pokret Hrvatska

Pripremni odbor Evropskog pokreta Albanije

Pripremni odbor Evropskog pokreta Bosne i Hercegovine

Komentari

Nema komentara

Ostavite komentar

Morate biti prijavljeni da bi ste komentarisali.