sektor

Vesti NVO

Javni čas: Zvornik

Objavio Zoran Markovic / 05-06-2018

Ознаке: , , ,

U Zvorniku su u vreme oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini počinjeni teški zločini nad bošnjačkim civilima: ubijeno je više od hiljadu ljudi, veliki broj bio je zatočen u nekom od devet mesta zatočenja na teritoriji opštine i podvrgnut svirepim i nečovečnim postupcima, mnogi su teško ranjeni, a veliki broj žitelja bio je prognan iz svojih domova.

Krivica za zločine počinjene na teritoriji opštine Zvornik utvrđena je u pravosnažnim presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju Momčilu Krajišniku, Biljani Plavišić, Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, zatim u prvostepenim presudama Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću, a dokazi o ovim zločinima izvode se i u ponovljenom postupku protiv Franka Simatovića i Jovice Stanišića koji se vodi pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove.

Pred pravosuđem u Srbiji za ove zločine su osuđeni Branko Grujić, predsednik Privremene vlade u Zvorniku, Branko Popović, komandant Teritorijalne odbrane (TO) Zvornik, i pripadnici TO Zvornik Dušan Vučković, Dragan Slavković, Ivan Korać, Siniša Filipović, Darko Janković, i Goran Savić, koji su organizovano i dobrovoljno došli iz Srbije.

Najveći broj zločina počinjen je u periodu od aprila do jula 1992. godine, uključujući i jedan od najvećih zločina u ratu u Bosni i Hercegovini. Naime, dana 2. juna 1992. godine u selu Bijeli potok, u neposrednoj blizini Zvornika, sakupljena je velika grupa Bošnjaka iz više sela, muškaraca, žena, dece i staraca. Razdvojeni su muškarci – njih preko 700 – od žena, dece i staraca, i zatvoreni u Tehničko-školskom centru u Karakaju. Mnogi od njih su u narednom periodu ubijeni, a njihova tela pronađena su posle rata u masovnim grobnicama na planini Crni vrh.

I telo Hasana Selimovića pronađeno je u masovnoj grobnici. On je 2. juna 1992. godine u Bijelom potoku razdvojen od supruge Suvade i svoje troje dece. Suvada je sa decom u organizaciji srpskih vlasti Zvornika kamionima prevežena na teritoriju pod kontrolom Armije BiH. U svoje selo vratila se posle četiri godine provedene u izbeglištvu u Sloveniji, i u kući zatekla izbeglicu iz Sarajeva.

Povodom obeležavanja 26. godišnjice stradanja žrtava, Fond za humanitarno pravo (FHP) Vas poziva na javni čas o Zvorniku. Čas će biti održan u petak 8. juna 2018. godine, u Fondu za humanitarno pravo (Dečanska 12, III sprat), sa početkom u 18:00h. Tom prilikom, sudski utvrđene činjenice i nalaze FHP-a o zločinima u opštini Zvornik predstaviće advokatica FHP-a Marina Kljaić, a nakon toga će nam Suvada Selimović pričati o životu u Zvorniku pre rata, ratnim događajima kojima je svedočila, i njenoj borbi za istinu i pravdu nakon završetka rata.

Dodatne informacije možete dobiti mailom na office@hlc-rdc.org.

Javni čas održava se zahvaljujući podršci Ambasade Republike Češke u Beogradu.

(FHP)

Pokrenite crowdfunding kampanju za svoje neprofitne projekte – Donacije.rs

Objavio Zoran Markovic / 04-06-2018

Ознаке: , , ,

Ako ste deo neprofitne organizacije u Srbiji, imate sjajnu ideju, vredan tim, konkretan projekat, i zajednicu koja zna za vaš rad i veruje u vas – imate sve neophodno da započnete svoju prvu crowdfunding kampanju i napravite promenu u svom okruženju.

Donacije.rs - domaća crowdfunding platforma na kojoj registrovane neprofitne organizacije mogu da pokrenu kampanju za prikupljanje sredstava za svoje projekte. Ovo je nova prilika da pojedinci, organizacije i kompanije – brzo i jednostavno, online donacijama platnim karticama doprinesu ostvarivanju konkretnih ideja za opšte dobro.

Uz masovnu podršku građana i kompanija, ukupna prikupljena suma na platformi dostigla je više od 850.000 RSD, a u ovom mesecu svoje ciljeve su premašile čak tri kampanje. One su posvećene različitim ciljevima, poput obezbeđivanja usluge personalne asistencije osobama sa invaliditetom Centra Živeti uspravno, Udruženja za pomoć MNRO Zvezdara za praksu za osobe sa smetnjama u razvoju, i Udruženja “Komšija” iz Petrovaradina za postavljanje eko-ostrva u jednom vrtiću u Rumenci. Trenutno, i četvrta kampanja brzo napreduje ka svom cilju, proširenju bine inkluzivnog zaječarskog festivala “Art zona za sve” – podržite ih ili se okrenite svojoj zajednici i na transparentan i jednostavan način pronađite sredstva za finansiranje svog projekta.

Prijave su uvek otvorene na ovom linku, više informacija o platformi potražite ovde, a savete za pokretanje uspešne kampanje pročitajte u ovom blogu.

(Catalyst Balkans)

Mapiranje ekstremizma i građanski otpor

Objavio Zoran Markovic / 04-06-2018

Ознаке: ,

Centar za podršku ženama i Vojvođanska Antifašistička koalicija upućuju javni poziv studentima/kinjama, aktivistima/kinjama za uključivanje u projekat “Mapiranje ekstremizma i građanski otpor Srbija- Srbija 2018″.

Centar za podršku ženama i vojvođanska Antifašistička koalicija, kao snaga koja se organizovano suprotstavlja jačanju ektremizma, novom talasu fašizacije društva i negiranju antifaštičkotg nasleđa  Vojvodine i Srbije, u junu 2018. godine, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija, započinje istraživanje čiji je cilja da prikupi, dokumentuje i javnosti predstavi činjenice o aktuelnim oblicima ekstremizma i njegovom uticaju na društvo.

  • ukoliko si građanski aktivista/kinja, student/kinja, društvenih nauka ili novinar/ka
  • želiš da se ukuljučiš u borbu protiv ektremizma i utičeš na promene u društvu
  • voliš da učiš i istražuješ
  • istrajan/a si i odgovoran/a
  • imaš više od 18, a manje od 30 godina

Onda si odličan kandidat/kinja za naš tim.

Odabrani učesnici biće uključeni u aktivnosti u periodu jul-oktobar 2018. godine koji obuhvataju: trodnevni seminar, istraživanje uz mentorsku podršku, kreiranje tekstova, radova i drugih sadržaja i predstavljanje rezlutata na javnim događajima i akcijama.

Javni poziv otvoren je od 9. maja do 9. juna 2018. godine.

Svi troškovi koji nastaju tokom realizacije biće pokriveni iz budžeta projekta.

Zainteresovani/e treba da sa stranice www. autonomija.info preuzmu prijavni formular, popune ga i dostave na mail adresu: antifastickakoalicija@gmail.com.

(Centar za podršku ženama i Vojvođanska Antifašistička koalicija)

Igra

Objavio Zoran Markovic / 04-06-2018

Ознаке: , ,

DSC_0128The Game (Igra) je predstava koja se bavi aktuelnom izbegličkom krizom iz jednog atipičnog ugla. Pokušavamo da osvetlimo odnos naših ljudi prema izbeglicama koji, bežeći od rata, prolaze kroz Srbiju. Šestoro mladih koji žive u istom beogradskom naselju, kreće u kafić kako bi pratili finale Evropskog prvenstva u košarci, i u parku, slučajno, nailaze na sukob policije i izbeglica. Dramski komad pokazuje kako porodično okruženje, društvo, predrasude, pa i razni mediji, utiču na svest mladih i formiraju njihovo mišljenje o izbeglicama i njihovoj situaciji, a da sa tim ljudima nisu imali nikakav direktan kontakt. To neznanje izvor je mnogih nesporazuma i sukoba među njima. Premda je tema kojom se komad bavi ozbiljna i teška, tekst obiluje brzim replikama, zabavnim dijalozima i crnim humorom.

Predstava je rezultat procesa koji se sastojao od predavanja, diskusija o izbegličkoj krizi, dramskog istraživanja ove teme, kao i razgovora i zajedničkih aktivnosti sa izbeglicama koje borave u nekim od Prihvatnih centara u Srbiji.

Za potrebe predstave intervjuisane su izbeglice koje su prošle kroz našu zemlju i koje su bile dovoljno snažne i ljubazne da sa nama podele svoja životna iskustva.

I sam naslov komada preuzet je iz života izbeglica.

The Game:

Centar za kulturnu dekontaminaciju 7. jun od 20h

Igraju: Aleksandra Andjelkovic Donatella Holland (Sofija Živković) Eldar Zubčević Danijela Radonjić Relja Jankovic Uroš Savic Kain

Režija: Filip Čolović

Autor teksta: Marko Popović

Scenograf: Dragoslav Ivković

Voditelji procesa: Demir Mekic i Nevena Nikolić

Foto: Nebojša Petrović.

Istraživanje podržala: Fondacija Konrad Adenauer u Beogradu

Partneri: Centar za kulturnu dekontaminaciju i Beogradski centar za ljudska prava.

Ulaz je slobodan! Rezervacija karata je obavezna, zbog ograničenog broja mesta za sedenje. Rezervišite Vašu kartu prijavom na mail: prijava@bgcentar.org.rs.

(Beogradski centar za ljudska prava)

Ekolist

Objavio Zoran Markovic / 01-06-2018

Ознаке: ,

Umetnici i izbeglice oslikavaju mural na Miksalištu

Objavio Zoran Markovic / 01-06-2018

Ознаке: , , ,

Kulturna organizacija Mikser i međunarodna platforma za estetsku edukaciju “Phd in One Night”, pokrenule su inicijativu za izradu kolektivnog murala za Miksalište. Mural će biti oslikan udruživanjem kreativnih snaga domaćih umetnika i aktivista, učenika Beogradske umetničke škole za dizajn i nove medije, i izbeglica. Na svečanom “otkrivanju murala”, u ponedeljak, 4. juna od 18h do 20:30h, biće upriličena i izložba radova izbeglica u organizaciji partnerskih organizacija, među kojima su i SOS Dečija sela Srbija.

Cilj ovog projekta je stvaranje kolektivnog umetničkog dela zasnovanog na ravnopravnosti svih učesnika, kao vid podizanja svesti o „nevidljivim“, društveno osetljivim grupama u našem okruženju. Želja je da se široj javnosti ukaže na njihov potencijal da doprinesu boljitku zajednice ukoliko im se pruži podrška i prilika za ravnopravno učešće. Rad na muralu ujedno je i istraživanje modela za kulturnu razmenu između lokalnog stanovništva, izbeglica, i pripadnika drugih osetljivih grupa našeg društva, kroz proces zajedničkog učenja, stvaranja i prevazilaženja postojećih predrasuda o kulturnim i drugim identitetima.

Idejno rešenje murala na Miksalištu oslikavaće se u subotu, 2. juna i nedelju, 3. juna u periodu od 11h do 18h, nakon čega će ovo delo biti dostupno najširoj domaćoj javnosti. Proslava povodom „otkrivanja murala“ i druženje sa umetnicima i izbeglim licima zakazana je za ponedeljak, 4. juni od 18 do 20:30  časova. Tom prilikom organizatori će predstaviti rezultate različitih umetničkih i kreativnih aktivnosti partnerskih organizacija u Miksalištu, među kojima su i SOS Dečija sela Srbija.

„Naša organizacija od avgusta 2015. godine pruža najneophodniju pomoć deci i porodicama sa Bliskog istoka na njihovom putu kroz Srbiju, i to u 12 izbegličkih centara širom Srbije. Mi im obezbeđujemo hranu i higijenski materijal, psiho-socijalnu i edukativnu pomoć. Pored toga, organizujemo i kreativne radionice za izbegla lica. Njihove crteže, fotografije i rukotvorine posetioci će biti u prilici da pogledaju prilikom otkrivanja murala. Zato bih iskoristila ovu priliku da pozovem sve naše sugrađane da dođu na ovaj događaj i posete naš izložbeni prostor“, rekla je Vesna Mraković-Jokanović, nacionalna direktorka SOS Dečijih sela Srbija.

SOS Dečija sela Srbija članica su Međunarodne organizacije SOS Dečija sela koja postoji skoro 70 godina i pomaže oko 1.200.000 ljudi u 135 zemalja. U Srbiji, organizacija već 14 godina radi na unapređenju kvaliteta života dece i mladih bez roditeljskog staranja, osnaživanju porodica u riziku, ekonomskom osamostaljivanju mladih iz ranjivih grupa, kao i pružanju pomoći u urgentnim situacijama lokalnom stanovništvu i izbeglicama kroz različite vidove podrške.

(SOS Dečija sela Srbija)

Otvoren festival „Mirdita, Dobar dan“

Objavio Zoran Markovic / 31-05-2018

Ознаке: , ,

Festival „Mirdita, Dobar dan“ koji će predstaviti savremenu kulturnu scenu Prištine otvoren je u Beogradu uručenjem nagrade direktorki Centra za kulturnu dekontaminaciju Borki Pavićević zbog podrške festivalu.

Pavićević je na otvaranju u CZKD kazala da Festival predstavlja nastavak dugogodišnje saradnje za koju misli da je „normalna“, i dodala da „nije normalno“ da neko protiv te manifestacije protestuje.

Ona je dodala da se ponosi što saradjuje sa Inicijativom mladih za ljudska prava (YIHR), koja realizuje Festival s kosovskom organizacijom Integra.

Koordinatorka programa u YIHR Sofija Todorović rekla je na otvaranju da „Mirdita, Dobar dan“ predstavlja saradnju izmedju dve kulture i da će otvoriti prostor za povezivanje umetnosti.

Predstavnik organizacije Integra Huštrim Kolići kazao je da je zabrinut pošto je mislio da će se tenzije prilikom organizacije festivala smanjiti, a to se nije desilo.

„Neki političari su protiv održavanja festivala i zbog toga je prisutno mnogo policije. Naš jedini cilj je bio da se obratimo gradjanima“, kazao je i dodao da će se truditi da ovaj Festival opstane.

(Beta)

Položaj žrtava trgovine ljudima u sudskim postupcima tokom 2017.godine?

Objavio Zoran Markovic / 31-05-2018

Ознаке: , ,

Izveštavanje o položaju žrtava trgovine ljudima u sudskom postupku kroz analizu pravosudne prakse za 2017. godinu predstavlja nastavak aktivnosti ASTRE – Akcije protiv trgovine ljudima u ovoj oblasti koja se sprovodi od 2011. godine. Položaj i poštovanje prava žrtava trgovine ljudima u sudskom postupku značajni su ne samo sa aspekta svakog pojedinačnog slučaja i položaja žrtava uopšte, već i kao pokazatelj stepena poštovanja ljudskih prava, usklađenosti nacionalnog pravnog okvira sa preuzetim međunarodnim obavezama i spremnosti države da zakonski okvir efikasno implementira i tako se na odgovarajući način bori protiv trgovine ljudima.

Zaštita privatnosti žrtve, pravovremeno informisanje i savetovanje, bezbednost žrtve i poštovanje njenog dostojanstva posebno prilikom saslušanja pred organima postupka, pravo na kompenzaciju žrtve, kao i odgovarajuća kaznena politika moraju biti prioritet u sistemu sudske zaštite te stoga, kao i prethodnih godina, analiza pravosudne prakse za 2017. godinu zadržava strukturu koja prati navedene segmente prava žrtava. Analizom je obuhvaćeno ukupno 15 sudskih odluka donetih u krivičnim postupcima tokom 2017. godine pred prvostepenim i drugostepenim sudovima.

Zaključna razmatranja rezultata analize pravosudne prakse za 2017. godine ukazuju na nezadovoljavajući stepen poštovanja prava žrtava trgovine ljudima u sudskom postupku, a kao pitanje od posebnog značaja ističe se neadekvatan položaj maloletnih oštećenih lica u svim segmentima ostvarivanja prava. Postojeća zakonska rešenja u pogledu zaštite žrtava kao što je dodeljivanje statusa posebno osetljivog svedoka, saslušavanje žrtava bez prisustva okrivljenog upotrebom odgovarajućih tehničkih sredstava i druge mere koje mogu doprineti zaštiti žrtava trgovine ljudima i izbegavanju sekundarne viktimizacije, u praksi se retko koriste, čak i kada se radi o maloletnim oštećenim licima. Pored toga, izuzetno blaga kaznena politika koja je posledica izricanja zatvorskih kazni najčešće u visini minimalne propisane kazne, nije adekvatna i ne dovodi do srazmernih sankcija koje bi odvraćale od vršenja krivičnog dela. Kao poseban i hroničan problem ističe se nemogućnost žrtava trgovine ljudima na pravo na kompenzaciju ostvare u krivičnom postupku makar delimičnim odlučivanjem sudova o imovinskopravnom zahtevu.

Rezime sudske prakse kada su u pitanju slučajevi trgovine ljudima možete pogledati ovde, dok celokupnu analizu i metodologiju možete pročitati ovde.

(ASTRA)

Dan bijelih traka

Objavio Zoran Markovic / 31-05-2018

Ознаке: , ,

Fond za humanitarno pravo (FHP) obeležiće 31. maja 2018. godine Dan bijelih traka postavljanjem instalacije „Prijedor ’92“, autorke Anite Zečić.

Dan bijelih traka obeležava se 31. maja, u znak sećanja na žrtve rata u opštini Prijedor, u periodu od 1992. do 1995. godine. Tog dana 1992. godine srpske vlasti u Prijedoru naredile su stanovnicima nesrpske nacionalnosti da na prozorima svojih kuća istaknu belu tkaninu, a da pri izlasku iz kuće oko ruke stavi belu traku. Ovo je bio početak kampanje progona nesrba, koji su počinjeni, između ostalog, ubistvom, mučenjem, fizičkim nasiljem, silovanjem, seksualnim zlostavljanjem, konstantnim ponižavanjem i degradiranjem, uništavanjem verskih objekata i masovnim deportacijama. Prema Bosanskoj knjizi mrtvih, tokom rata u Bosni i Hercegovini stradalo je 4.868 Prijedorčana, od čega je 3.819 ubijenih civila. Među prijedorskim civilnim žrtvama 3.515 su Bošnjaci, 186 Hrvati, 78 Srbi i 40 civili drugih nacionalnosti.

Instalacija „Prijedor ’92“ posvećena je svim civilnim žrtvama rata u opštini Prijedor. Nastala je kao reakcija na tišinu o masovnim zločinima nad civilima tog grada i ignorisanje zahteva za dostojanstvenim obeležavanjem njihovog stradanja.

Instalacija će biti postavljena na trotoaru ispred Skupštine grada Beograda (deo uz samu ulicu Nikole Pašića), od 14:00 do 17:00 časova.

Dodatne informacije možete potražiti mailom na office@hlc-rdc.org.

(Fond za humanitarno pravo)

Festival “Mirëdita, dobar dan!“

Objavio Zoran Markovic / 30-05-2018

Ознаке: , ,

Festival “Mirëdita, dobar dan!“, jedinstven događaj koji od 2014. godine beogradskoj publici predstavlja kulturnu i društvenu scenu Kosova, biće održan od 30. maja do 2. juna 2018. godine. Uz predstavljanje umetnika i izvođača, predstavnika moderne kosovske kulturne scene, cilj festivala je da se susretima srpskih i kosovskih društvenih i kulturnih zajednica iniciraju promene i stvori tradicija saradnje, kojom će posredno biti dat doprinos trajnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

Kao i tokom prethodnih godina, posetioci će ove godine imati priliku da saznaju više o kulturnoj sceni Kosova kroz predstave, performanse, filmove, koncerte i izložbe. Osim toga, deo festivala biće posvećen razgovoru i debati o budućnosti odnosa između Srbije i Kosova i značaju saradnje za dva društva.

Inspiracija za ovaj festival je Bekim Fehmiju, poznati albanski, kosovski, beogradski, jugoslovenski i svetski glumac koji predstavlja simbol jedinstva i raskola, ali i mogućnost povezivanja dva kulturna prostora u jedinstvenu celinu.

Festival “Mirëdita, dobar dan!“ zvanično će biti otvoren 30. maja projekcijom filma “Martesa” (“Brak”), rediteljke Blerta Zeqiri, na Tallinn Black Nights filmskom festivalu u Estoniji film je osvojio nagradu kritike i specijalnu nagradu žirija. Na dan otvaranja u CZKD-u biće postavljena i izložba karikaturista iz Prištine i Beograda koja je deo projekata “Most, dijalog Beograda i Prištine”. Tokom četiri dana festivala biće održani i nastup Ansambla “Zanat”, izložba “Between dream and reality”, tribina “Kosovo-Srbija: Šta smo jedni drugima?”, a biće izvedena i predstava “CopeCope” (“Bits and Pieces”).

Ljubitelji vizuelne i savremene umetnosti imeće priliku da pogledaju radove (fotografije) Elize Hodže koji su deo instalacije pod nazivom “Između sna i jave”. S druge strane, pozorišna predstava “Cope-Cope” (Bits and Pieces) u režiji Zane Hodže Krasnići prikazuje nam koliko je u kosovsko društvo duboko ukorenjena patriajarhalna paradigma, približavajući nam proces sećanja i transformacije bola. Ove godine, u okviru festivala održaće se i debata: “Kosovo-Srbija: Šta predstavljamo jedni drugima?” gde će govornici/ce razgovarati o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova i o onome što ove odnose otežava i narušava.

Festival će se održati na nekoliko lokacija u Beogradu, dok će ulaz na sve događaje kao i prethodnih godina biti besplatan. Više informacija o programu i događajima zainteresovani mogu pronaći na zvaničnom sajtu festivala www.mireditadobardan.com i na “Mirëdita, dobar dan!“ FB stranici.

Festival realizuju Inicijativa mladih za ljudska prava i Integra, u partnerstvu sa Građanskim inicijativama, a uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS).

Kalendar

фебруар 2019.
П У С Ч П С Н
« јан    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728  

Arhiva